Operativni sistem i Linux

od RiSk Uto 19 Avg 2008 - 17:23

Operativni sistem je program koji upravlja hardverom i softverom
računara za korisnika. Operativni sistemi su prvobitno projektovani
tako da obavljaju hardverske zadatke koji se ponavljaju, što se
uglavnom odnosilo na upravljanje datotekama, izvršavanje programa i
primanje komandi od korisnika. Sa operativnim sistemom ostvarujete
interakciju kroz korisni?ki interjejs, koji operativnom sistemu
omogućuje da primi i protumači instrukcije koje je poslao korisnik.
Treba samo da pošaljete naredbu operativnom sistemu da obavi zadatak,
kao što je čitanje datoteke ili štampanje dokumenta. Korisnički
interfejs operativnog sistema može biti tako jednostavan, kao što je
unošenje komandi u liniji, ili tako složen, kao što je odabiranje
menija i ikona na radnoj površini. Operativni sistem takođe upravlja namenskim programima. Da biste
obavljali različite zadatke, kao što je ureživanje dokumenata ili
vršenje proračuna, potrebne su vam specifične softverske aplikacije.
Editor je primer softverske aplikacije koja vam omogućuje da uređujete
dokument pravljenjem izmena i dodavanjem novog teksta. Sam editor je
program koji se sastoji od instrukcija koje računar treba da izvrši. Da
bi se koristio, program se prvo mora učitati u memoriju računara i onda
se njegove instrukcije izvršavaju. Operativni sistem kontroliše
učitavanje i izvršavanje svih programa, uključujući sve softverske
aplikacije. Kada poželite da koristite editor, jednostavno naložite
operativnom sistemu da učita aplikaciju editora i da je izvrši.
Upravljanje datotekama, upravljanje programima i interakcija sa
korisnikom predstavljaju tradicionalne mogućnosti zajedničke za sve
operativne sisteme. Linux, kao i sve verzije Unixa, dodaje još dve
mogućnosti. Linux je višekorisnički sistem koji ima mogučnost
višeprocesne obrade (engl. muliitasking system), odnosno može da
obavlja više zadataka istovremeno. Dok se jedan zadatak izvršava,
možete da radite na drugom. Na primer, možete da menjate datoteku dok
se druga datoteka štampa. Ne morate da čekate da se završi štampanje
druge datoteke da biste uređivali prvu. Budući da je Linux
tiišekorisnički sistem, nekoliko korisnika se mogu prijaviti na sistem
u isto vreme, pri čemu svaki ostvaruje interakciju sa sistemom preko
sopstvenog terminala.
Kao verzija Unixa, Linux deli fleksibilnost tog sistema; fleksibilnost
koja vuče korene u istraživačkim počecima Unixa. Unix sistem, koji je
Ken Thompson razvio u AT&T Bell laboratorijama kasnih šezdesetih i
ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka, obuhvatio je mnoga nova
razvojna dostignuća u projektovanju operativnih sistema. Prvobitno,
Unix je projektovan kao operativni sistem za istraživače. Jedan od
glavnih ciljeva bio je da se napravi sistem koji bi podržavao njihove
promenljive zahteve. Da bi se ovo postiglo, Thompson je morao da
oblikuje sistem koji bi mogao da izlazi na kraj sa mnogo različitih
vrsta zadataka. Fleksibilnost je postala važnija od efikasnosti
hardvera. Kao i ostale verzije Unixa, Linux ima tu prednost da je u
stanju da se nosi sa mnoštvom zadataka sa kojima bi se bilo koji
korisnik mogao suočiti. Korisnik nije osuđen na ograničene i krute
interakcije sa operativnim sistemom. Umesto toga, operativni sistem se
posmatra kao skup visoko efikasnih alatki koje su korisniku stavljene
na raspolaganje. Ova filozofija orijentisana na korisnika zna?i da
sistem možete da konfigurišete i programirate tako da zadovolji vaše
specifične potrebe. U slučaju Linuxa. operativni sistem postaje
operativno okruženje.

izvor: http://www.linuxsu.com/ucionica-menu/linux/operativni-sistem-i-linux.html

Istorijat Linuxa i Unixa

<table class="contentpaneopen"><tr><td valign="top" align="left">Istorijat Linuxa, kao verzije Unixa, počinje prirodno sa Unixom. Priča
počinje kasnih šezdesetih, kada se pojavilo jedno združeno nastojanje
da se razviju nove tehnike operativnih sistema. Konzorcijum istraživa?a
iz General Electrica, AT & T Bell laboratorija i MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) je 1968. godine sproveo poseban istraživa?ki projekt u vezi sa operativnim sistemima nazvan MULTICS (Multiplied Information and Computing Service).
MULTICSje obuhvatio mnoge nove koncepte u vezi sa istovremenim
izvršavanjem više zadataka, upravljanjem datotekama i interakcijom sa
korisnikom.

Unix
Ken Thompson, Dennis Ritchie i istraživači iz
AT&TBelllaboratorija razvili su operativni sistem Unix 1969.
godine, uključivši mnoge mogućnosti istraživačkog projekta MULTICS.
Sistem su oblikovali za potrebe istraživačkog okruženja, projektujući
ga tako da se izvršava na mini-računarima. Od svog početka, Unix je bio
priuštiv i efikasan višekorisnički operativni sistem koji je u stanju
da obavlja više zadataka istovremeno.

Unix sistem postao je popularan u Bell laboratorijama budući da je
sve više i više istraživača počinjalo da ga koristi. Dennis Ritchie je
sarađivao sa Kenom Thompsonom 1973. godine, ponovo napisao programski
kod sistema Unix u programskom jeziku C. Unix je postepeno rastao, od
projekta koji je oblikovala jedna osoba do standardnog softverskog
proizvoda koji distribuiraju mnogi prodavci, kao što su NovelI i IBM. U
početku, Unix je smatran za istraživački projekt. Prve verzije Unixa
distribuirane su besplatno katedrama za računarstvo mnogih poznatih
univerziteta. Tokom sedamdesetih, Bell laboratorije počele su da izdaju
zvanične verzije Unixa i da izdaju dozvole za sisteme različitim
korisnicima. Jedan od ovih korisnika bila je katedra Computer Science
kalifornijskog univerziteta Berkeley. Na Berkeleyu su sistemu dodane
mnoge nove mogućnosti koje su kasnije postale standardne. Berkeley je
1975. godine izdao sopstvenu verziju Unixa, poznatu pod imenom Berkeley
Software Distribution (BSD). Ova BSD verzija Unixa postala je glavni
takmac verziji AT&TBelllaboratorija. U AT&T-u razvili su
nekoliko istraživačkih verzija Unixa, a 1983. godine je AT & T
izdao prvu komercijalnu verziju, nazvanu System 3. Za njom je kasnije
sledio System V, verzija koja je postala podržani komercijalni
softverski proizvod.

U isto vreme, BSD verzija Unixa razvijala se kroz nekoliko izdanja.
Kasnih sedamdesetih, BSD Unix je postao osnova istraživačkog projekta
koji je sprovela vladina agencija DARPA (Department of Defense s Advanced Research Projects Agency).
Rezultat je bio taj da je 1983. godine Berkeley izdao moćnu verziju
Unixa nazvanu BSD izdanje 4.2. Ovo izdanje se odlikovalo sofisticiranim
upravljanjem datotekama kao i mogućnostima umrežavanja zasnovanim na
Internet mrežnim protokolima - istim protokolima koji se sada koriste
za Internet. BSD izdanje 4.2 bilo je široko distribuirano i usvojili su
ga mnogi proizvođači, kao što je Sun Microsystems.

Sredinom osamdesetih izdvojila su se dva konkurentska standarda,
jedan zasnovan na AT&Tverziji Unixa i drugi zasnovan na BSD
verziji. AT&T-ove laboratorije Unix System Laboratories razvile su
System V izdanje 4. Nekoliko drugih kompanija, poput IBM-a i
Hewlett-Packarda, osnovale su organizaciju Open Software Foundation
(OSF) kako bi razvile sopstvenu standardu verziju Unixa. Onda su
postojale dve komercijalne standardne verzije - OSF verzija i System V
izdanje 4.

Linux
Prvobitno projektovan specijalno za personalne računare zasnovane na
Intelu, Linux je nastao kao lični projekt studenta računarstva pod
imenom Linus Torvalds na helsinškom univerzitetu. U to vreme, studenti
su upotrebljavali program pod imenom Minix, koji je sadržao različite
mogućnosti Unixa. Minix je napravio profesor Andrew Tanenbaum i bio je
široko distribuiran preko Interneta studentima širom sveta. Linusova
namera bila je da se napravi efikasna PC verzija Unixa za korisnike
Minixa. Ta verzija nazvana je Linux, a 1991. je Linus objavio verziju
0.11. Linux je široko distribuiran preko Interneta i sledećih godina su
ga drugi programeri prečišćavali i dodavali mu delove, uključujući
većinu aplikacija i mogućnosti koje danas nalazimo u standardnim Unix
sistemima. Svi glavni moduli za upravljanje prozorima uneseni su u
Linux. Linux ima sve alatke za umrežavanje, kao što su podrška za FrP
transfer datoteka, veb pretraživači i ceo spektar mrežnih servisa, kao
što su e-pošta, servis imena domena (DNS) i dinamička konfiguracija
matičnog servera, uz FrP i veb servere i servere za štampanje. On
takođe poseduje potpun skup uslužnih modula za razvoj programa, kao što
su C++ kompajieri i moduli za pronalaženje grešaka. I uza sve svoje
mogućnosti, operativni sistem Linux ostaje mali, stabilan i brz. U svom
najjednostavnijem formatu, Linux se efektivno može izvršavati na samo 2
MB memorije.

Iako se Linux razvio u slobodnom i otvorenom okruženju Interneta, on
podleže zvaničnim Unix ovim standardima. Usled umnožavanja verzija
Unixa u prošlim decenijama, IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) je razvio nezavisan Unix standard prihvaćen od ANSI-ja (American National Standards Institute).
Ovaj novi Unix sa ANSI standardom nazvan je Portable Operating System
Interface for Computer Environments (POSIX). Standard definiše kako
sistem zasnovan na Unixu treba da funkcioniše, određujući detalje poput
sistemskih poziva i interfejsa. POSIX definiše univerzalni standard
koji sve verzije Unixa moraju slediti. Najpopularnije verzije Unixa
sada podležu POSIX-u. Linux je od početka razvijan u skladu sa POSIX
standardom. Linux takođe podleže Linux FHS (file system hierarchy standard) standardu, koji određuje mesto datoteka i direktorijuma u Linuxovoj strukturi datoteka.

http://www.linuxsu.com/ucionica-menu/linux/operativni-sistem-i-linux/34-linux-detajnije/11-istorijat-linuxa-i-unixa.html
</td></tr></table>